Psalmi.
69.
Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše. 
Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju. 
Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga. 
Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim. 
Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe. 
Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev! 
Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. 
Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje. 
Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me. 
Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; 
Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa. 
O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me. 
A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje. 
Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; 
Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega. 
Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. 
Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me. 
Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me. 
Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji. 
Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim. 
Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom. 
Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata. 
Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda. 
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme! 
Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi. 
Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio. 
Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje. 
Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani. 
A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni. 
Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali. 
To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima. 
Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše. 
Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se. 
Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe! 
Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga. 
I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.